Републички завод за статистику - Република Српска
Свјетски дан позоришта, 27. март 2018.

 

 

На иницијативу Међународног позоришног института (ITI, International Theatre Institute), од 1961. године, широм свијета 27. марта обиљежава се Свјетски дан позоришта. На тај дан позоришта у свијету организују разне позоришне манифестације, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју на позив ITI-ja, увијек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Свјетски дан позоришта написао је Жан Кокто (Jean Cocteau) 1962. године, а ове године Сајмон Мекбарни (Simon McBurney), енглески писац, редитељ и оснивач позоришта „Theatre de Complicite" у Лондону.



ПОРУКА ЗА СВЈЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2018:

Порука се преводи и чита на више од 20 језика.


На мање од километар од Киренајске обале у сјеверној Либији налази се огромно камено склониште, 80 метара широки и 20 метара високо. На локалном дијалекту зове се Hauh Fteah. Tестом утврђивања старости помоћу угљеника из 1951, овдје је утврђено постојање непрекидног људског присуства прије најмање 100 000 година. Међу ископаним артефактима била је и фрула од кости, који датира негдје између 40 000 и 70 000 година прије нове ере. Када сам као дјечак чуо за то, упитао сам оца - „Имали су музику?" Насмијао се: „Као и све друге људске заједнице." Он је био преисторичар рођен у Америци, први који је учествовао у ископавању у Hauh Fteahu.



Значење ријечи драма потиче од грчког „dran" што значи „радити, чинити"... ријеч театар потиче из грчког „Theatron", што дословно значи „мјесто виђења". Не само мјесто гдје гледамо него гдје видимо, схватамо, разумијемо. Прије 2 400 година Поликлет Млађи пројектовао је велико позориште у Епидаурусу. Са аудиторијумом који прима 14 000 гледалаца, запањујућа је чудесна акустика у отвореном простору. Шибица упаљена на средини позорнице може се чути у цијелом аудиторијуму са 14 000 мјеста. Као што је било уобичајено у грчким позориштима, иза глумаца се видио и пејзаж. Тако се истовремено, спајало не само више простора, простор заједнице позоришта и природног свијета, него су се спајала и сва времена. Како су представе призивале у садашњости митове из прошлости, могли сте се изнад позорнице, загледати у оно што ће постати ваша коначна будућност - Природа. Једна од најупечатљивијих открића реконструкције Шекспировог Глоб театра у Лондону такође има везе са оним што видимо. Ово откриће има везе са свјетлом. И позорница и аудиторијум једнако су освјетљени. Извођачи и публика могу да виде једни друге. Увијек. Гдје год погледаш, видиш људе. Једна од посљедица је и то што нас ово подсјећа да велики монолози, рецимо Хамлета или Магбета, нису тек интимна промишљања, него јавна разматрања.



Живимо у временима када је тешко јасно видјети. Окружени смо са више фикција него у било ком другом тренутку историје или праисторије. Свака „чињеница" може се оспорити свака анегдота полаже право на нашу пажњу као „истина."



Али једнако као што живимо у временима подјела и фрагментације, живимо и у временима огромног покрета. Више него у било ком тренутку у историји, људи су у покрету: често бјежећи, ходајући, пливајући по потреби, мигрирајући по цијелом свијету. А то је тек почетак. Живимо у свјетском поретку који је тирански, гдје је равнодушност валута, а кријумчарска роба нада. Вријеме у којем живимо зазире од садашњости. Концентрише се на недавну прошлост и блиску будућност. Далека прошлост се брише. Будућност нема значаја.



Управо због тога што позориште постоји само у садашњости, оно чини изазов овом погубном виђењу времена. Позориште се увијек бави садашњим тренутком.



А да смо у Епидаурусу, могли бисмо да подигнемо поглед и видимо како нам је то заједничко са ширим крајоликом. Да смо увјек дио природе и не можемо од ње побјећи, као што не можемо побјећи ни са ове планете. Да смо у Глоб театру, видјели бисмо како се наизглед интимна питања постављају свима нама. А да држимо у рукама киренајску фрулу стару 40 000 година, разумјели бисмо да су прошлост и садашњост нераздвојне - ланац људске заједнице никад не могу раскинути тирани и демагози.



Народно позориште Републике Српске ће поводом Свјетског дана позоришта 27. марта на сцени "Петар Кочић" извести своју представу „Одумирање међеда", аутора Бранка Ћопића у режији Александра Пејаковића. На Великој сцени НПРС 27. марта гостује представа „Љубавни живот Марка молера", настала у продукцији Удружења за развој драмске умјетности "Цврчак". У Народном позоришту Републике Српске, овогодишњу поруку прочитаће глумац Рок Радиша.