128 година борбе за радничка права

Празник 1. мај је важан дан у историји. Када се помене, многи одмах помисле, или се присјете, чувене три осмице - осам часова рада, осам часова одмора и осам часова „за шта нам је драго". Те три осмице у вези су са далеком 1886. годином када су, на 1. мај, у Чикагу одржане радничке демонстрације у којима је учествовало више од 80 000 радника. Нажалост, свака таква демонстрација за собом повлачи жртве. Те  године осам радника - демонстраната осуђено је на смрт вјешањем. Више од 200 демонстраната погинуло је у сукобу са полицијом. У спомен на жртве из Чикага, али и у спомен на на све оне који су водили борбу за права радника и за достојне радне и животне услове, Први мај обиљежава се као као Међународни празник рада.

Заједнички празник

Међународни празник рада слави се од 1890. године након одлуке донијете на Првом Конгресу II  Интернационале у Паризу, у јулу 1889. године, гдје је одлучено да је : "Први мај заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтјева и своју класну солидарност".     

Данас се у више од 80 земаља у свијету Први мај слави као државни празник. Након II Свјетског рата, почео је да се слави не само у знаку борбе за радничка права и солидарност, већ и за очување свјетског мира.

Радничка класа је најбројнија. Данас се називају запосленицима, службеницима и намјештеницима, али и даље су они само - радници. Кроз историју појам рада се често мијењао, од робова  до радника у модерним канцеларијама.  Борба за радничка и људска права траје још и данас и водиће се и у будућности.

Запослени у Републици Српској

Запослени према облику својине