Глобална свијест, као и свијест појединца о властитој одговорности према животној средини још увијек није видљива у мјери у којој су, нажалост, видљиве климатске промјене, које су настале, све је мање сумње, као посљедица људских активности.

Суше, разарајуће олује, поплаве, могући пораст нивоа мора, ефекти су поремећаја климе пред којима човјек, врло често, постаје немоћан. Управо због тога, свијест о значају и одговорност према очувању животне средине требало би да се огледа, првенствено, у превентивном реаговању, а самим тим и умањењу посљедица које пријете да постану изазов многим генерацијама које долазе.

Међу онима који су све чешће изложени утицајима климатских промјена, Генерална скупштина Уједињених нација посебно је препознала мала острва у развоју, прогласивши 2014. годину Међународном годином малих острва у развоју. Због своје величине и изолованости, мала острва се све интензивније суочавају са посљедицама климатских промјена, којима, међутим, сама не доприносе много. То је разлог више да се подигне свијест сваког друштва и сваког појединца о далекосежним и дугорочним утицајима које људска активност може имати на здравље планете Земље.  

Свјетски дан животне средине, који се ове године обиљежава под слоганом „Подигните глас, а не ниво мора", јединствена је прилика да се скрене пажња јавности на потребу да се помогне малим острвима у њиховој борби за заштиту океана и драгоцјеног биодиверзитета, а тиме и добробити Земље и свих њених становника.