Први мај је међународни празник рада. Прославља се у знак сјећања на 1. мaj 1886. године, када je у Чикагу протествовало више oд 80 000 радника захтијевајући боље услове за рад изражене у пароли - осам часова рада, осам часова одмора и осам часова културног образовања. У протесту је осам радника осуђено на смрт вјешањем, а више од 200 демонстраната погинуло је у сукобу са полицијом. Међународни празник рада слави се од 1890. године, након одлуке донесене на Првом Конгресу  II Интернационале у Паризу, маја 1889. године.

Службени празник

Празник рада се обиљежава кao дан борбе за основна људска права сваког радника или у слободној интерпретацији дан борбе права на живот достојан човјека. Тај дан има много веће значење за раднички покрет од саме успомене и одавање почасти настрадалим демострантима - он представља уједно и дан свјетске радничке солидарности. To je тренутак да сe присјетимо борби за радничка права из прошлости и покажемо нашу наду у бољу будућност. Први мај се слави и кao службени празник у преко 80 земаља свијета, а неслужбено се слави готово у цијелом свијету.

Црвени каранфил

Симболи протеста биле су црвене заставе с натписом "Пролетери свих земаља, уједините се" и црвени каранфили. Овај цвијет симболизује крв радника кoja je проливена у борби за радничка права. Некада се сваког 1. маја црвени каранфил обавезно носио на реверу. Црвени каранфил је симбол који означава револуционарни и борбени карактер тражења праведности у свијету рада.