Промовишући популарно периодично издање Завода „Ово је Република Српска", које представља својеврсну статистичку личну карту Републике Српске, представници Републичког Завода за статистику присуствовали су 28. децембра 2016. године отварању сквера Моме Капора у Београду.



Сквер посвећен овом харизматичном умјетнику, подједнако врсном писцу и сликару, отворен је на Врачару, на изузетној локацији у непосредној близини Храма Светог Саве, Народне Библиотеке Републике Србије и у улици која од прошле године носи име Мома Капора. Да подсјетимо, Момо је баш у овој улици и живио.



Момо Капор је поријеком из Републике Српске и увијек је с поносом истицао да је Херцеговац. Изузетно је волио Републику Српску, био је њен сенатор као и члан Академије наука Републике Српске. То је, наравно, само један од разлога зашто корице публикације „Ово је Република Српска" красе Момова уље и графика и што је ова вриједна књига, са поглављима које говоре о статистичким подацима, проткана духовитим, али и мудрим Момовим мислима. Циљ је овакве идеје, споја умјетности и статистике, прије свега одати омаж, признање овом ствараоцу којим се Српска поноси и потом указати колико је важан његов допринос култури и умјетности у духовном животу Српске.



Отварању сквера присуствовали су угледне званице: министар културе Републике Србије Владан Вукосављевић, градски менаџер Горан Весић, замјеник градоначелника Београда Андреја Младеновић, предсједник општине Врачар Милан Недељковић, супруга Моме Капора - Љиљана Капор, истакнути умјетници и бројни грађани. Одабране Момове текстове уз музичку пратњу надахнуто је говорила глумица Рада Ђуричин.



Овом приликом главни уредник публикације "Ово је Република Српска" Велимир Савић уручио је одређен број примјерака књиге госпођи Капор, присутним званичницима и гостима, као и грађанима Београда, чиме је и на овај начин дат допринос љепоти ове значајне манифестације.



Штета је што је добро позната Београдска кошава скратила лијепо дружење, али и ту има симболике, јер је Момо кошаву толико пута сликао ухваћену у коси београдских љепотица, које су, тако, вјечно младе и насмијане оставиле успомену на овог, како говоре они који су га познавали,изузетног човјека и умјетника.
Прилике за дружење на скверу увијек ће имати и дјеца јер централни дио сквера чини игра "школица" једна од Момових тако једноставних али тако вољених слика.