Употреба информационо-комуникационих технологија у домаћинствима и појединачно биљежи раст и у 2017. години. Током референтног тромјесечја рачунар је користило 58,9% лица, док је интернет користило 64,9% лица. Коришћење рачунара повећано је за 17,8%, а интернета за 22,1% у односу на исти период претходне године.


Све старосне групе више користе рачунаре и интернет, али и даље предњаче ученици и студенти, те најмлађа популација, старости 16-24 године, док број корисника опада пропорционално њиховој старости.


Број домаћинстава са приступом интернету у 2017. години порастао је за 3,9%, а широкопојасна конекција за 4,5%. Посебно карактеристично је повећање коришћења интернета путем мобилног широкопојасног приступа од 10,1%.

Рачунар посједује 56,9% домаћинстава што је за 8,0% више у односу на 2016. годину. У градским насељима Републике Српске рачунари су заступљени у 66,6% домаћинстава, док је заступљеност рачунара у насељима осталог типа 50,1%.


Интернет прикључак има 63,0% домаћинстава што представља повећање од 3,9% у односу на претходну годину. Од укупног броја домаћинстава 36,8% нема интернет прикључак, а најчешћи разлози за то су непостојање потребе за интернетом (44,4%), недостатак вјештина коришћења интернета (43,0%) те сувише скуп приступ интернету (37,9%).

Од укупног броја домаћинстава, 62,7% има широкопојасну (broadband) интернет конекцију. Овај облик интернет конекције омогућује корисницима да остварују квалитетнији приступ интернету и много брже преузимање информација у односу на већ превазиђену dial-up модемску конекцију. Од 2005. године, широкопојасна (broadband) интернет конекција узима се као основни показатељ развијености употребе ИКТ-а у ЕУ.



Када је у питању широкопојасни тип интернет конекције видљив је раст од 4,5% у односу на 2016. годину. Скоро сва домаћинства са приступом интернету (99,6%) користе широкопојасну (broadband) интернет конекцију. Фиксни широкопојасни приступ интернету користи 88,6%, а мобилни 15,6% домаћинстава.

У референтном тромјесечју 77,1% лица су свакодневни корисници рачунара.

У посматраном тромјесечју 64,9 % лица је користило интернет и то 85,7% њих свакодневно или скоро свакодневно. За приступ интернету ван куће или посла најчешће се користи мобилни телефон (или смартфон) у 87,1% случајева и то путем бежичне мреже (WiFi).

Cloud сервис за складиштење података на интернету (докумената, слика, музике и других фајлова) користило је 14,9% интернет популације у току посматраног тромјесечја.

Понашање и навике online купаца се нису битније промијенилe у 2017. години. Путем интернета становници Републике Српске најчешће купују одјећу и спортске производе (56,8%). У посматраном тромјесечју 70,4% online купаца реализовало је наруџбе једном или два пута, а 67,5% њих потрошило је до 200 КМ у те сврхе. Присталице директне трговине и у 2017. години су много бројније од купаца роба и услуга путем интернета. Најважнији разлози за то су могућност да се производ види, навика или лојалност продавници (80,3%) и недостатак повјерења у оnline трговање (20,1%).

ПРЕУЗМИТЕ САОПШТЕЊЕ