Чиста вода доступна свим људима кључно је обиљежје свијета у којем желимо да живимо. Приступ сваког човјека чистој води представља основу очувања јавног здравља, а тиме и општег напретка економије и друштва у цјелини.



Немогуће је постићи глобални развој било које врсте, ако велики број људи живи у нехигијенским условима и нема осигуран приступ чистој води. У складу с тим, овогодишња тема Свјетског дана вода је „Не оставитe никог (без воде)" („Leaving no one behind"). Овим слоганом скреће се пажња на важност реализације Циља 6 Агенде одрживог развоја Уједињених нација, према којем, до 2030. године, треба да се обезбиједи сигуран приступ чистој води и хигијенски услови живота за све. Ово значи да дословно нико не буде искључен из напретка у реализацији одрживог развоја. 

Милијарде људи се, међутим, свакодневно суочавају са ограниченим приступом чистој води. Недостатак воде погађа око 40% свјетске популације. Више од 80% отпадних вода испушта се у ријеке или океане без претходног третмана. Више од 800 дјеце дневно умре због болести повезаних са лошим хигијенским условима 

http://www.un.org/sustainabledevelopment/wp-content/uploads/2018/09/Goal-6.pdf

Овакво стање произилази из лоших економских, а тиме и инфраструктурних услова, климатских промјена, пораста свјетске популације, сукоба, деградације животне средине, миграција и низа других разлога, што у посебно неповољан положај ставља економски и друштвено најосјетљивије категорије друштва.



Да би се постигао напредак у релизацији одрживог управљања водом неопходно је активно промовисати укључивање жена, дјеце, особа са инвалидитетом и других осјетљивих категорија друштва у процесе којима се осигурава доступност јавних услуга снабдијевања водом. Одрживо управљање водом и једнака могућност коришћења чисте воде за све, гаранција је одрживости еколошких и друштвених система.

У Републици Српској од укупно 294 247 домаћинстава прикључених на јавну водоводну мрежу у 2017. години, њих 136 862 нису имала истовремено и прикључак на јавну канализацију. Јавна водоводна мрежа је за скоро 6 000 km дужа у односу на јавну канализациону мрежу. Истовремено, прије испуштања у систем јавне канализације пречишћено је око 10% укупно испуштене воде.