Вјековима су пчеле, међу најзапосленијим бићима на планети, користиле људима, биљкама и животној средини. Преносећи полен са једног цвијета на други, пчеле и други опрашивачи омогућавају не само производњу обиља воћа, орашастих плодова и сјемена, него и већу разноликост и бољи квалитет биодиверзитета, доприносећи сигурности хране и исхрани. Зато пчеле и други опрашивачи играју кључну улогу у успјешној и одрживој пољопривредној производњи, као и у очувању биодиверзитета.

Нажалост, у посљедње вријеме, бројно стање пчела и других инсеката који имају улогу опрашивача значајно опада. Главни узроци одумирања пчела су различите болести, компликације са матицама и вирусне заразе. Истовремено, пријети несташица пчелињих пашњака због све бројнијих монокултура и интезивне технике прераде травњака. Проблематична је и масовна употреба производа за заштиту биљака у савременој пољопривреди и нове штеточине, које се због глобализације брже шире по свијету.

Због свега наведеног, од 2018. године, 20. мај се обиљежава као Свјетски дан пчела, са циљем да се скрене пажња јавности на њихов значај за наш опстанак на планети, али и на потребу да их заштитимо. Овај дан пружа прилику свима нама да промовишемо активности које ће заштитити и побољшати опрашиваче и њихова станишта, побољшати њихово бројно стање и разноликост, и свакако подржати одрживи развој пчеларства. Обиљежавањем Свјетског дана пчела жели се подићи свијест о кључној улози коју пчеле и други опрашивачи имају у одржавању здравља људи и планете, као и о многим изазовима са којима се данас суочавају.

Датум овог обележавања, 20. мај, изабран је јер је то дан када је рођен Антон Јанша, пионир модерне пчеларске културе. Јанша је потекао из породице пчелара у Словенији, гдје је пчеларство важна пољопривредна дјелатност са дугогодишњом традицијом. Управо је мај мјесец период интезивне активности пчела и развоја природе на сјеверној хемисфери, док је на јужној хемисфери доба јесени када се пчелињи производи сакупљају и почињу да се користе мед и производи од њега.

Пчеларство у Републици Српској има веома значајну улогу у свеукупном обиму пољопривредне производње. Природни услови, умјерена континентална клима и богаство биљног свијета пружају идеалне услове за гајење пчела У Републици Српској. Због тога се посљедњих година у Републици Српској стално повећава број пчелара и кошница. Према расположивим подацима, у Српској тренутно има око 5 800 пчелара који располажу са око 167 000 кошница.

С обзиром да је пчеларство у великој мјери зависно од временских услова, производња меда значајно варира из године у годину. Тако су пчелари Републике Српске у 2020. години произвели свега 937,6 тона меда или 5,6 килограма по кошници. У последњих пет година просјечна цијена килограма меда коју су произвођачи продали на пољопривредним тржиштима није се значајно промјенила. У 2020. години, то је било око 15 КМ по килограму меда.

Током 2020. године Српска је извезла укупно 616 килограма меда а истовремено је увезено 15,5 тона меда. Поред меда, пчелари су произвели и одређене количине матичног млијеча, цвијетног праха, прополиса, пчелињег воска, матица и других пчелинјих производа. Нажалост, узгој пчела и производња меда у Републици Српској још увјек остаје неискоришћен потенцијал.