ЗДРАВЉЕ ЗА СВЕ

Сваке, па и ове 2023. године Свјетска здравствена организација обиљежава Свјетски дан здравља, чији је  основни циљ подизање свијести о значају одређене здравствене теме за цјелокупно становништво, а самим тим и истицање приоритета Свјетске здравствене организације у одређеној години.

Свјетска здравствена организација 7. априла 2023. - обиљежава своју 75. годишњицу. Тема овогодишњег Свјетског дана здравља је „Здравље за све".

Године 1948. државе свијета су се удружиле и основале Свјетску здравствену организацију да промовишу здравље, очувају свијет безбједним и служе како здравима и стабилним, тако и рањивима, а све у смјеру да сваки појединац, свугдје и увијек може да постигне највиши ниво здравља и благостања.

Обиљежавање 75. годишњице Свјетске здравствене организације је прилика да се осврнемо на успјехе јавног здравља који су побољшали квалитет живота током посљедњих седам деценија. То је и прилика да се мотивише на акцију за суочавање са здравственим изазовима данас и сутра.

„Здравље за све" предвиђа да сви људи имају добро здравље и живот у мирном, просперитетном и одрживом свијету.

Право на здравље је основно људско право. Сваки појединац мора имати приступ здравственим услугама које су му потребне без финансијских условљавања.

Један од критерија на основу којих се мјери квалитет здравља и здравствених услуга, јесте и податак о томе да ли је порођај обављен у здравственој установи, односно, да ли је обављен уз присуство љекара или дипломиране бабице.

Посматрајући претходни десетогодишњи период, у Републици Српској око 99,6% порођаја се обави у здравственим остановама.

Такође, један од важних показатеља „Здравља за све" је и стопа мртворођене дјеце, која је у претходном десетогодишњем периоду у Републици Српској износила 2,2 ‰.

Тренутно, на основу података Свјетске здравствене организације, око 30%  свјетске популације није у могућности да оствари основне здравствене потребе.

Да би „Здравље за све" постало реалност, потребни су нам појединци и заједнице који имају приступ висококвалитетним здравственим услугама, како би могли да брину о свом здрављу и здрављу својих породица, те квалификовани здравствени радници који пружају квалитетну његу за све појединце.

Информације са терена показују да су здравствени системи засновани на приступу примарне здравствене заштите најефикаснији, те да је то најефикаснији начин да се здравствене услуге приближе становништву.

Евидентно је да је пандемија COVID-19, успорила и уназадила све државе на њиховом путу према „Здрављу за све".

Без обзира на ванредне здравствене ситуације које се преклапају са хуманитарним и климатским кризама, економским ограничењима и сукобима, систем мора бити оријентисан према остварењу основних циљева кроз унапређење здравственог система, те усмјеравању према 100%  покривености становништва кроз све нивое квалитетне здравствене заштите, уз праћење свих технолошких и свјетских здравствених промјена.