Становништво Републике Српске је током 2022. године у просјеку конзумирало нешто више од 1,9 кг меда по особи што нас сврстава међу највеће потрошаче меда у Европи.


Пчеле и други опрашивачи, попут лептира, бумбара, шишмиша, све су више угрожени људским активностима. С друге стране, опрашивање је фундаментални процес неопходан за опстанак наших екосистема. Готово 90% свјетских врста дивљих цвјетница зависи, у потпуности или барем дјелимично, од животињског опрашивања, заједно с више од 75% свјетских прехрамбених усјева и 35% глобалног пољопривредног земљишта. Не само да опрашивачи директно доприносе сигурности хране, већ су и кључни за очување биолошке разноликости.


Како би подигли свијест о важности опрашивача, пријетњама с којима се суочавају и њиховом доприносу одрживом развоју, УН је 20. мај прогласио Свјетским даном пчела. Циљ јесте скренути пажњу на неминовно појачавање мјера заштите пчела и других опрашивача, чиме би се значајно придонијело рјешавању проблема везаних за снадбијевање храном у свијету и отклањању глади у земљама у развоју.


Посебну улогу у очувању пчала имају пчелари, односно фармери. Наиме, медоносна пчела (Apis mellifera) је најпознатија врста пчеле. Она дневно слети на око 300 цвјетова при чему носи цвјетни полен другим цвјетовима и тако омогућавају њихово размножавање. Улога фармера јесте да смање или промијене употребу пестицида, као и да диверсификују усјеве што је више могуће.

Узгој медоносне пчеле у Републици Српској има дугу и богату традицију. Према расположивим статистичким подацима, у Републици Српској данас егзистира око 5 800 пчелара који су углавном организовани у бројна удружења. Највећи број пчелара Републике Српске, или чак 80% њих, посједује до 30 кошница, што указује на чињеницу да се мало пчелара одлучује да им пчеларство буде једини извор зараде, па је знатно више пчелара хобиста и полупрофесионалних пчелара у односу на професионалне пчеларе. Мањи број пчелара, или свега 8% од укупног броја, располаже са више од 60 кошница, што их сврстава у категорију професионалаца. Из расположивих података такође је видљиво да на терену има највише стационираних пчелињака, што се донекле доводи у везу са старосном структуром и сталним запослењем пчелара.


Према посљедњим расположивим статистичким показатељима, пчелари су на дан 1. децембра 2022. године располагали са укупно 158 хиљада пчелињих друштава, што је за 17,0% више друштава у односу на исти период претходне године. У посматраној години сваки пчелар је у просјеку располагао са по 27 кошница, што је више у односу на већину европских држава.


Пчелари Републике Српске су током 2022. године произвели 2 149 т меда или 13,6 кг по кошници, што представља рекордно високу производњу. Остварена производња је чак за 246,3% већа у односу на претходну изразито лошу годину или за 103,6% већа у односу на петогодишњи просјек (2017-2021).


Просјечна малопродајна цијена килограма меда у 2022. години била је 14 КМ, што је за скоро 22% нижа цијена у односу на претходну годину када је килограм меда у просјеку коштао 18 КМ.


Према подацима Републичког завода за статистику, током 2022. године, Република Српска је увезла укупно 2 т природног меда, док истовремено није забиљежен извоз меда. Све ово указује на чињеницу да је потрошња меда становништва Републике Српске у потпуности покривена домаћом производњом, а варира у зависности од остварених приноса меда и цијене меда у посматараном периоду.


Према расположивим подацима, становништво Републике Српске је током 2022. године у просјеку конзумирало нешто више од 1,9 кг меда по особи што нас сврстава међу највеће потрошаче меда у Европи. Употреба меда у исхрани представља ваљан показатељ квалитета исхране и здраственог стања становништва.