128 година борбе за радничка права

Празник 1. мај је важан дан у историји. Када се помене, многи одмах помисле, или се присјете, чувене три осмице - осам часова рада, осам часова одмора и осам часова „за шта нам је драго". Те три осмице у вези су са далеком 1886. годином када су, на 1. мај, у Чикагу одржане радничке демонстрације у којима је учествовало више од 80 000 радника. Нажалост, свака таква демонстрација за собом повлачи жртве. Те  године осам радника - демонстраната осуђено је на смрт вјешањем. Више од 200 демонстраната погинуло је у сукобу са полицијом. У спомен на жртве из Чикага, али и у спомен на на све оне који су водили борбу за права радника и за достојне радне и животне услове, Први мај обиљежава се као као Међународни празник рада.

Заједнички празник

Међународни празник рада слави се од 1890. године након одлуке донијете на Првом Конгресу II  Интернационале у Паризу, у јулу 1889. године, гдје је одлучено да је : "Први мај заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтјева и своју класну солидарност".     

Данас се у више од 80 земаља у свијету Први мај слави као државни празник. Након II Свјетског рата, почео је да се слави не само у знаку борбе за радничка права и солидарност, већ и за очување свјетског мира.

Радничка класа је најбројнија. Данас се називају запосленицима, службеницима и намјештеницима, али и даље су они само - радници. Кроз историју појам рада се често мијењао, од робова  до радника у модерним канцеларијама.  Борба за радничка и људска права траје још и данас и водиће се и у будућности.

Запослени у Републици Српској

 

	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012	2013
УКУПНО	248 139	258 236	259 236	258 634	244 453	238 956	238 178	238 640
Мушкарци	143 514	149 201	150 569	148 713	139 554	135 945	135 025	134 004
Жене	104 625	109 035	108 636	109 921	104 899	103 011	103 153	104 636

Запослени према облику својине