"Позивамо земље да "направе корак више" за родну равноправност.",

порука је Phumzile Mlambo-Ngcuka, извршне директорке UN Women, поводом Међународног дана жена 2015. године.

На Четвртој свјетској конференцији о женама, одржаној у Пекингу 1995. године, свјетски лидери изразили су своју посвећеност будућности у којој су жене равноправне. Конференцији је присуствовало сто осамдесет девет земаља и 4 000 организација цивилног друштва.

Жене су отишле из Пекинга са великим надама, добро дефинисаним путем ка једнакости и чврстим обећањима са највишег нивоа. Њихова нада је била да ће се све ово остварити до 2005. године.

До данас, ни једна једина земља није постигла једнакост. Више него икада прије, од кључне је важности да дефинишемо и поштујемо временске рокове. У посљедњих 20 година постигнут је одређени напредак - иако спор и неједнак.

Земље су смањиле родне разлике у образовању, неке су чак достигле и родни паритет при упису у школу. Смањена је и смртност и морбидитет мајки. Много више жена данас преживи трудноћу и порођај него 1995. године.

Многе земље су основале институције које се баве родном неравноправношћу. Многе су усвојиле законе против дискриминације на основу пола. Многе су насиље у породици прогласиле кривичним дјелом.

Све ово су добре вијести.

Ипак, и даље смо далеко од постизања једнакости између мушкараца и жена, дјечака и дјевојчица. Имплементација добрих политика је била неуједначена. Алокација средстава потребних за њихово ефикасно спровођење није била довољна да би се финансијски подржала женска министарства, гендер комисије и кључне особе задужене за родну равноправност, као ни родно одговорно буџетирање.

За велики број жена, посебно у најслабије развијеним земљама, промјене које су се десиле нису довољне. У Африци, 70% биљне производње зависи од жене иако, још увијек, жене посједују само 2% земљишта.

Насиље над женама и даље разара животе у свим земљама свијета.

И ниједна земља није постигла једнакост полова.

Женама треба промјена и човјечанству треба промјена. Ово можемо да урадимо заједно - жене и дјевојчице, мушкарци и дјечаци, млади и стари, богати и сиромашни. Небројено је много доказа о предности које равноправност може да донесе. Економије расту, сиромаштво се ублажава, здравствено стање се побољшава, а заједнице су стабилније и отпорније на природне или хуманитарне кризе.

Жене желе да њихови лидери обнове дата обећања. Оне желе да се лидери поново обавежу на брже и смјелије провођење Пекиншке декларације и Платформе за акцију. Оне желе да више лидера буду жене. И оне желе да те жене, заједно са мушкарцима, прихвате изазов промјене економских и политичких парадигми. Једнакост полова се мора постићи прије 2030. године како би могли да преокренемо спору путању напретка која осуђује данас рођено дијете да чека 80 година прије него што угледа једнак свијет.

Данас, на Међународни дан жена, позивамо земље да "направе корак више" за родну равноправност, да остваре значајан и видљив напредак до 2020. године. Наш циљ је да се постигне "Планета 50:50" прије 2030. године.

Свијету је потребна потпуна равноправност да би човјечанство могло да напредује.

Оснажимо жене, оснажимо човјечанство. Сигурна сам да можете замислити једнак свијет!

Извор: UN Women

Погледајте видео поруку.