На данашњи дан, 5. марта 1998. године, у Аустрији је одржан први састанак на којем се разговарало о енергетској кризи и њеним могућим рјешењима и од тада се овај датум обиљежава као Свјетски дан енергетске ефикасности.



Под енергетском ефикасношћу подразумијева се смањење потрошње енергије и њено економично трошење уз очување комфора и квалитета живота људи.



Гледајући шире, енергетска ефикасност би се могла схватити и као развој и примјена технологија којима се остварује економска уштеда, боља заштита животне средине и смањује потрошња енергетских ресурса, а да се при томе не умањује животни стандард друштва и квалитет услуга привреде, нити се негативно утиче на привредну активност.



У основи постоје два примарна разлога због којих би требали да водимо рачуна о енергетској ефикасности: смањење негативног утицаја на животну средину и финансијске уштеде.
Ефикасно коришћење енергије у објектима, било да су јавне установе или приватне стамбене јединице, не подразумијева само њено рационално коришћење, већ одговорнији приступ, уз примјену енергетских ефикасних материјала, уређаја, система и технологија које за резултат имају смањење утрошка енергије уз постизање истог ефекта и већег квалитета живота.



Потреба за рециклирањем, коришћењем обновњивих и чистих извора енергије, као и концепт одрживог развоја данас су све присутнији због жеље да се очува животна средина. Енергетска ефикасност, односно уштеда и паметно коришћење енергије како би се спријечило глобално загријавање је нешто чему сваки појединац може да допринесе. Понашањем у складу с енергетском ефикасношћу чувамо нашу околину.



Међународна агенција за енергетику (IEA) процјењује да ће се у свијету потрошња енергије повећати за 40 % током наредне двије деценије, што значи да владе свих земаља треба да спроводе посебне мјере у области производње и потрошње енергије.

Иако се поруке овог међународног дана из године у годину мијењају, суштина енергетске ефикасности је увијек иста - смањење потрошње енергије без нарушавања комфора живота и рада.