Проблем деградације земљишта проузрокован дезертификацијом озваничен је на Конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју одржаној у Рио де Жанеиру 1992. године. Том приликом одлучено је да се по питању сузбијања дезертификације и ублажавањa посљедица суше посвети посебна Конвенција, која је усвојена 17. јуна 1994. године у Паризу.


Свјетски дан борбе против ерозије и суше обиљежава се како би се указало на потребу за одрживим управљањем земљиштем као начином за побољшање економског статуса, формирањем нових радних мјеста и унапређењем цјелокупне заједнице.


Република Српска располаже значајним природним потенцијалима (земљишни, шумски и водни ресурси), те је реално претпоставити да ће један од праваца развоја бити базиран на пољопривреди.


Како би земљиште вршило своје многобројне функције, неопходно је одржати његов квалитет на оном нивоу на ком је у том циљу потребан.


Међутим, квалитет земљишта угрожен је многобројним утицајима, како природним, тако и утицајима човјека, па се дефинишу и циљеви одрживог коришћења земљишта.


Различите активности на промоцији организују се у многим државама свијета на овај значајан дан, како би се подигла свијест о проблему ерозије и суше. Такође, ове активности служе и као подсјетник на начине удруживања и дјеловања на међународном нивоу у сврху остваривања поменутог заједничког циља.

Држава домаћин обиљежавањa свјетског централног догађаја за Свјетски дан борбе против ерозије и суше у 2019. години је Турска.