Уједињене нације су 1994. године утврдиле Конвенцију за борбу против дезертификације земљишта  и установиле Светски дан борбе против дезертификације и суше који се обиљежава сваке године 17. јуна.

Дезертификација је један од кључних проблема савременог доба и према дефиницији Конвенције UN-a представља деградацију тла у сушним, полусушним и умјерено влажним дијеловима свијета. Овај је проблем постао предметом интересовања UN-a и стручњака током велике суше у Африци 1968 - 1973. године када је због суше умрло доста људи а пољопривредна производња уништена у неколико земаља.

Дезертификација на нашим просторима углавном је везана за промјену животом богатог и плодног крајолика у земљишни простор смањене плодности и биолошке активности. Томе доприноси неадекватно кориштење рудних богатстава, неправилно газдовање шумским и водним ресурсима као и интезивна пољопривреда.

На нашим просторима очување квалитета земљишта представља један од основних услова пољопривредне производње. Република Српска располаже са преко 25.000 квадратних километара земљишта од чега је око 50% пољопривредног земљишта. Просторни размјештај пољопривреде на тој површини везан је за низ погодности и ограничења. Сви фактори који утичу  на кориштење земљишта морају бити узети у обзир како би приноси били оправдани. Квалитет земљишта у Републици Српској није на завидном нивоу  и са порастом надморске висине мијења се структура пољопривредних површина тако да највеће површине заузимају пољопривредно најнепродуктивнија земљишта, ливаде и пашњаци. У најплоднија земљишта спадају она која се налазе у ријечним долинама док остали типови пољопривредног земљишта захтијевају разноврсне мјере поправке у циљу добијања потенцијално високих приноса пољопривредних култура.

Савремена пољопривреда треба да буде развијана у кооперацији са здравом еколошком средином  што и представља основни начин борбе против поменутог проблема тј, заштита, обнова и повећање продуктивности земљишта, те одрживо коришћење воде и земље.